Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, u 33.868 cr­no­gor­skih po­ro­di­ca sa ro­di­te­lji­ma ži­ve nji­ho­va dje­ca ko­ja su sta­ri­ja od 25 go­di­na, što pre­ma ocje­ni sa­go­vor­ni­ka „Da­na” go­vo­ri o eko­nom­skoj ne­mo­ći mla­dih da se u pot­pu­no­sti osa­mo­sta­le. Pre­ma po­da­ci­ma sa po­pi­sa, u na­šoj dr­ža­vi je 140.000 gra­đa­na od 25 do 40 go­di­na, a pro­cje­ne su da oko 40.000 njih i da­lje ži­vi sa ocem i maj­kom.
U 18.328 po­ro­di­ca mla­di sta­ri­ji od 25 go­di­na ži­ve sa ro­di­te­lji­ma ko­ji su vjen­ča­ni ili ži­ve u van­brač­noj za­jed­ni­ci. Mla­di sta­ri­ji od 25 go­di­na ži­ve u 2.453 po­ro­di­ce sa sa­mo­hra­nim ocem, dok je na dru­goj stra­ni 13.000 fa­mi­li­ja u ko­ji­ma sa­mo­hra­na maj­ka ži­vi sa po­tom­ci­ma na­ve­de­nog uz­ra­sta.
Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” sma­tra­ju da ži­vot sa ro­di­te­lji­ma ni­je ne­što što omla­di­na u Cr­noj Go­ri sa­ma bi­ra kao „stil ži­vo­ta”, već su jed­no­stav­no pri­mo­ra­ni na to.
Slič­na si­tu­a­ci­ja je i sa dr­ža­va­ma u re­gi­o­nu po­što u Sr­bi­ji pre­ma po­da­ci­ma is­tra­ži­va­nja „Po­lo­žaj i po­tre­be mla­dih u Sr­bi­ji”, ko­je je spro­ve­lo Mi­ni­star­stvo omla­di­ne i spor­ta, čak 70 od­sto mla­dih u toj ze­mlji ži­vi sa ro­di­te­lji­ma i po­sli­je 25. go­di­ne. Mla­di u Hr­vat­skoj ro­di­telj­ski dom na­pu­šta­ju tek u 32. go­di­ni, šest go­di­na ka­sni­je od pro­sječ­nog sta­nov­ni­ka EU.
Is­tra­ži­va­nja Uje­di­nje­nih na­ci­ja za Cr­nu Go­ru po­ka­zu­ju da za­po­sle­ne mla­de oso­be rje­đe ži­ve sa ro­di­te­lji­ma, od­no­sno če­šće ži­ve odvo­je­no od njih, dok obr­nu­to va­ži za tre­nut­no ne­za­po­sle­ne i uče­ni­ke, od­no­sno stu­den­te. Ta­ko­đe, sa za­po­sle­njem do­la­zi i do fi­nan­sij­ske ne­za­vi­sno­sti mla­dih, pa ta­ko ma­nji broj za­po­sle­nih mla­dih iz­dr­ža­va­ju ro­di­te­lji ili im pru­ža­ju fi­nan­sij­sku po­moć u po­re­đe­nju sa ne­za­po­sle­ni­ma i mla­di­ma ko­ji su još uvi­jek u si­ste­mu for­mal­nog obra­zo­va­nja po­ro­di­ca u Cr­noj Go­ri sa ro­di­te­lji­ma ži­ve mla­di sta­ri­ji od 25 go­di­na.
U is­tra­ži­va­nju UN na­vo­di se da sa ro­di­te­lji­ma ži­vi i 53 od­sto mla­dih ko­ji su za­po­sle­ni, dok 45 pro­ce­na­ta ži­vi odvo­je­no od njih. Pre­ko 67 od­sto ne­za­po­sle­nih mla­dih iz­dr­ža­va­ju ro­di­te­lji, dok je 32 po­sto iz­ja­vi­lo da se sa­mi sta­ra­ju o se­bi. Da ne­kad ni za­po­sle­nje ne ga­ran­tu­je mo­guć­nost sa­mo­stal­nog ži­vo­ta po­ka­zu­je po­da­tak da 7,3 od­sto za­po­sle­ne omla­di­ne iz­dr­ža­va­ju otac i maj­ka, sa­mo­stal­no – ali uz po­moć ro­di­te­lja ži­vi 39 od­sto mla­dih, a bez bi­lo či­je po­mo­ći 52 od­sto za­po­sle­nih.
Uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor an­tro­po­log Li­di­ja Vu­ja­čić ocje­nju­je za „Dan” da nam ni­je po­treb­na sta­ti­sti­ka da vi­di­mo da ve­li­ki broj mla­dih i da­lje ži­vi u ,,po­ro­dič­nom gni­je­zdu“, što je in­di­ka­tiv­no i mo­že se ana­li­zi­ra­ti sa vi­še so­cio-eko­nom­skih i kul­tu­ro­lo­ških aspe­ka­ta.
– Kao pr­vo, eko­nom­ski lo­ša si­tu­a­ci­ju u dru­štvu, ge­ne­ral­no, mla­di­ma sma­nju­je mo­guć­nost da se­bi obez­bi­je­de po­seb­nu stam­be­nu je­di­ni­cu i ži­ve sa­mo­stal­no, od­no­sno kva­li­tet­no od svo­ga ra­da. Iz pro­stog raz­lo­ga što je iz­u­zet­no ve­li­ki broj mla­dih lju­di kod nas ne­za­po­slen ili su im pri­ma­nja ne­do­volj­na da ren­ti­ra­ju ili ku­pe stan, ima­ju­ći u vi­du ne­po­volj­ne uslo­ve kre­di­ta, ro­ko­ve ot­pla­ta, ne­si­gur­nost rad­nog mje­sta ko­je bi bi­lo po­kri­će za kre­dit i slič­no. Dru­go, mla­di se da­nas sve du­že ško­lu­ju pa se ,,sim­bo­lič­ka“ tj. pro­du­že­na mla­dost ili, bo­lje re­ći, eko­nom­ska za­vi­snost od ro­di­te­lja do­ne­kle pod­ra­zu­mi­je­va, jer dok god se ško­lu­ju, po do­ma­ćim tra­di­cij­skim kri­te­ri­ju­mi­ma, ni­je­su od­ra­sli lju­di – sma­tra Vu­ja­či­će­va.
Ona na­vo­di da mla­di od­ga­đa­ju sa­mo­stal­ni ži­vot sa part­ne­rom, od­no­sno part­ner­kom i sve ka­sni­je ula­ze u brak.
–Ta­ko­đe, na­sli­je­đe­ni tra­di­ci­o­nal­ni, pa­tri­jar­hal­ni kul­tur­ni obra­sci idu na­ru­ku mla­dim lju­di­ma da pro­du­že (ne)volj­no dje­tinj­stvo, mla­dost i, ka­kvu ta­kvu, ušu­ška­nost u to­pli­ni po­ro­dič­nog do­ma i srod­nič­kih ve­za ko­je nu­de, ma­kar osov­nu eg­zi­sten­ci­jal­nu sta­bil­nost. Iako je zdra­va ve­za­nost i eg­zi­sten­ci­jal­na po­dr­ška bli­skih lju­di ko­ri­sna, kat­kad i neo­p­hod­na, pre­tje­ra­no osla­nja­nje na čla­no­ve po­ro­di­ce i ne­po­vje­re­nje u sop­stve­ne ka­pa­ci­te­te ne vo­di na­pret­ku, već du­gom ka­ska­nju u mje­stu – is­ta­k­la je Vu­ja­či­će­va.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić ka­že za „Dan” da broj mla­dih stri­jih od 25 go­di­na ko­ji osta­ju da ži­ve sa ro­di­te­lji­ma ne iz­ne­na­đu­je, već go­vo­ri da nji­hov eko­nom­ski po­lo­žaj ne do­zvo­lja­va da se u pot­pu­no­sti osa­mo­sta­le i for­mi­ra­ju po­ro­di­cu.
– Po­zna­to je da je broj mla­dih ko­ji se za­po­šlja­va na­kon pri­prav­nič­kog sta­ža ma­li i sa pri­ma­nji­ma ko­ja ni­su do­volj­na za sa­mo­sta­lan ži­vot, pa je ovaj po­da­tak pot­pu­no ra­zu­mljiv. Do­volj­no je po­gle­da­ti pro­sječ­nu pla­tu tih mla­dih lju­di, ko­ji u toj ži­vot­noj do­bi ima­ju naj­vi­še po­tre­ba za tro­še­njem, ko­li­ko je mo­gu­će ići ka osa­mo­sta­lje­nju. Mo­guć­nost do­bi­ja­nja kre­di­ta ve­za­na je za stal­na za­po­sle­nja, a to je ri­je­dak slu­čaj – is­ta­kao je Le­kić.
Po­sla­nik So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je (SNP) i član skup­štin­skog Od­bo­ra za rad Ra­do­sav Ni­ša­vić iz­ja­vio je za „Dan” da iako smo mi ta­kvo dru­štvo gdje se nje­go­va­la tra­di­ci­ja za­jed­nič­ke po­ro­di­ce, da­nas mla­di sa ro­di­te­lji­ma osta­ju ne za­to što to že­le, već za­to što mo­ra­ju.
– Omla­di­na bi si­gur­no vi­še vo­lje­la da ži­vi sa­ma, da for­mi­ra svo­ju po­ro­di­cu, ali lo­ša eko­nom­sko-so­ci­jal­na si­tu­a­ci­ja je uči­ni­la svo­je da mla­di ne mo­gu da ži­ve sa­mo­stal­no – is­ta­kao je Ni­ša­vić.
On ocje­nju­je da da­nas uglav­nom sa ro­di­te­lji­ma ži­ve sam­ci.M.S.


Bez po­sla 9.800 visokoškolaca

Pre­ma po­sled­njim zva­nič­nim po­da­ci­ma, u Cr­noj Go­ri je ne­za­po­sle­no oko 43.000 gra­đa­na, a od tog bro­ja 9.861 li­ce je sa vi­so­kom struč­nom spre­mom. U Mi­ni­star­stvu ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja na­vo­de da sta­nje na tr­ži­štu ra­da vi­so­ko­ško­la­ca, u osno­vi opre­dje­lju­je obim i struk­tu­ra po­nu­de, tra­žnje i za­po­šlja­va­nja kod de­se­tak gru­pa za­ni­ma­nja ko­ja či­ne 76,77 od­sto ukup­nog bro­ja ne­za­po­sle­nih vi­so­ko­ško­la­ca.